Svakom se bar nekad desilo da ide zivotnim putem i jednog trenutka naleti na zid... Neko se vrati pa trazi novi put, neko sedne i ne zna gde ce dalje i kako pa ocajava, a neko uzme cekic i razbija taj zid nedozvoljavajuci da ga sputava u njegovom putovanju... Kako vi dragi moji reagujete,.. Cekic ili Ocaj... Vas izbor.
Rodjendan... Dan fizickog dolaska na ovaj svet.. Koliko se puta u stvari u svom zivotnom veku radjamo pored toga... Promene odrastanja su nova rodjenja, iz deteta u tinejdzera, od tinejdzera u zrelu osobu familijarnog tipa, stvaranje porodice, rodjenja dece, srednje doba, posao i finansije, starost... Svakom novom promenom se ponovo radjamo a pamtimo i slavimo samo jedan datum...
Kisovit i tmuran dan... Jesen, godisnje doba za kucnu varijantu, sabiranje utisaka, analiziranje protekle godine, pripremanje nove godine... Kisa daje vremena za razmisljanje, zvuk kapljica i gledanje kroz prozor sa soljom kafe u ruci vracaju lepe dane u nase misli, ovogodisnje uspomene vredne pamcenja..
Zivot je jedan, zivi zivot.
Ima u meni jedna mrva dobrote i dva zrna detinjstva...i tri kasike sirupa protiv tuge.. I neceg blesavog.. I neceg nezrelog ali ipak iskusnog... Ima u meni i malo mene samog, malo tisine i malo galame.. Ima u meni svega po malo...
Kaze moja prijateljica " matoro izgledamo"... Ne duso ne izgledamo vec matori jesmo, po godinama, izgledu. Ali nismo matori u dusi, srcu, mozgu sto je naj bitnije, jer u zivotu nisi star ako tako izgledas vec ako se tako osecas... A za osecanje nisu bitne godine.
Da li imate neke lepe mesece u svojim proteklim godinama... Da ih nosite u srcu, secanju, kao mesece za koje se vredelo roditi i ziveti dosadasnji zivot kakav god da je.
Mozda ce i u buducnosti biti takvih meseci... Verujte i tezite ka njima...
