Svakom se bar nekad desilo da ide zivotnim putem i jednog trenutka naleti na zid... Neko se vrati pa trazi novi put, neko sedne i ne zna gde ce dalje i kako pa ocajava, a neko uzme cekic i razbija taj zid nedozvoljavajuci da ga sputava u njegovom putovanju... Kako vi dragi moji reagujete,.. Cekic ili Ocaj... Vas izbor.
Rodjendan... Dan fizickog dolaska na ovaj svet.. Koliko se puta u stvari u svom zivotnom veku radjamo pored toga... Promene odrastanja su nova rodjenja, iz deteta u tinejdzera, od tinejdzera u zrelu osobu familijarnog tipa, stvaranje porodice, rodjenja dece, srednje doba, posao i finansije, starost... Svakom novom promenom se ponovo radjamo a pamtimo i slavimo samo jedan datum...
Kisovit i tmuran dan... Jesen, godisnje doba za kucnu varijantu, sabiranje utisaka, analiziranje protekle godine, pripremanje nove godine... Kisa daje vremena za razmisljanje, zvuk kapljica i gledanje kroz prozor sa soljom kafe u ruci vracaju lepe dane u nase misli, ovogodisnje uspomene vredne pamcenja..
Zivot je jedan, zivi zivot.
Ima u meni jedna mrva dobrote i dva zrna detinjstva...i tri kasike sirupa protiv tuge.. I neceg blesavog.. I neceg nezrelog ali ipak iskusnog... Ima u meni i malo mene samog, malo tisine i malo galame.. Ima u meni svega po malo...
Kaze moja prijateljica " matoro izgledamo"... Ne duso ne izgledamo vec matori jesmo, po godinama, izgledu. Ali nismo matori u dusi, srcu, mozgu sto je naj bitnije, jer u zivotu nisi star ako tako izgledas vec ako se tako osecas... A za osecanje nisu bitne godine.
Da li imate neke lepe mesece u svojim proteklim godinama... Da ih nosite u srcu, secanju, kao mesece za koje se vredelo roditi i ziveti dosadasnji zivot kakav god da je.
Mozda ce i u buducnosti biti takvih meseci... Verujte i tezite ka njima...
Dobro jutro... Ponedeljak, pocetak nove nedelje, novih nadanja, novih ocekivanja. Meni je isto kao nedelja, subota, i ostali dani unazad. Rad i duboka razmisljanja o proslim danima, o buducim nedeljama i godinama. I tako svaki dan... Dokle???
Kazu kad si sam imas svoju slobodu i nezavisnost.. Nije bitno sto si sam vec je bitno da li si usamljen, da li kroz slobodu odbacujes okolinu, druge osobe koje hodaju uz tebe, koje te iskreno vole i postuju, neugrozavajuci tvoju slobodu i nezavisnost. Sedite u tisini a neznate da je cujete, oslusnete sta porucuje, sta sapuce. I zivot prodje jednobrazno, sablonski, godine stignu a pored tebe nikog da prekine tisinu. Iskoristite samocu da uz soljicu kafe rasijete svoju dusu, pogledate u nju, izbacite ogorcenja i otrov, iluzije, lazi prema samom sebi.
Igra bez granica, puna padova i uspona, ushicenja i razocarenja.
Tesko je i klikere igrati kad te nece a kamoli igru zivota, a da nekad nevidis svrhu igre.
Pravilo je da nema pravila. Velika vecina se prepusti i postane igracka u igri zivota, ne vidi nacin da postane igrac... Ima li nacina.
Putevi se ukrstaju, preplicu i otvaraju. Idete njima iako ne znate kuda vode, gde ce te stici i sta ce te zateci. Nekad je na kraju stena koju ne mozete preci. Udarite glavom i krenete drugim nadajuci se boljem, ali da li je bolji????
Zato i nije bitno kojim putem idete vec je vazno skim idete, jer u dvoje kod stene je osmeh, zagrljaj i ohrabrenje za novi put.
Hiljade neprospavanih noci... Milioni kilometara po belom svetu... Velelepna svetla svetskih velegrada, klubova, kockarnica, nocnih barova... U jednom omrknes u drugom osvanes... Sva ta lepa svetla i ti pod njima... A onda jednog dana, tako divlji i neobuzdani, vidite JEDNO svetlo, svetlo u obliku OSMEHA, svetlo u obliku GLASA, svetlo u oliku LIKA.... I shvatite da su sva ona velelepna svetla samo svecica u odnosu na to JEDNO SVETLO PRED VAMA.
Sa devetnest sam je izgubio... Sa pedeset dve prvi put ponovo dodirnuo, bol osetio, glas mi se zaledio... Verovao i u veri istrajao... Zato svima kazem ZIVOT JE JEDAN, ZIVI ZIVOT.
Detinjstvo... Sa dvanest smo se igrali... sa trinest setali.... sa cetrnest po kisi trcali i po blatu gackali... sa petnest se poljubili i zavoleli... sa sesnest sanjali, mastali, za ruke se zaljubljeni drzali... sa sedamnest prvi put spavali, beskrajno se voleli, planove pravili....sa osamnest se slabije vidjali ali se voleli...sa devetnest sam je izgubio a i dalje sam je do bola voleo... ALI SAM VEROVAO...
Prava zena ne broji koliko je muskaraca imala, vec broji koliko ih je odbila zbog onog jednog jedinog kojeg voli...
